O ljudima, hrani i umetnosti
Za ove palačinke, najlepše je da pomešate ražano, ovseno i ječmeno brašno ili da koristite već napravljene integralne mešavine. Ja sam se zadržala na preukusnom brašnu Pajić Mlina, koji pakuje mešavinu savršeno izbalansiranih žitarica, pa ga rado koristim za hlebove, palačinke, uštipke i integralne pločice. …
Ovo je jedna od salata koja se tako zove zbog načina pripremanja ali je pravi obrok sama za sebe. U originalni recept ne ide testenina, ali ja je uglavnom spremam sa što sitnijom kuvanom testeninom. Ako je testenina krupna, samo je isecite na sitne komadiće. …
Prost i jednostavan za napraviti, malo teži za ispeći, njihovo veličanstvo
Orasnice
Za njih su potrebna samo tri sastojka: orasi, belanca i šećer, ali se zbog belanaca više suše nego što se peku.
Mogu se valjati u mlevene ili u sitno seckane orahe, a pečeni mogu da se čuvaju i po nekoliko nedelja u metalnoj kutiji, na sobnoj temperaturi.
Sastojci:
3 belanca
250 g šećera
300 g mlevenih oraha.
i
100-150 g mlevenih ili seckanih oraha za valjanje.
Ako su jaja krupna i dobijena masa vam se previše lepi za prste možete dodati još kašiku, dve mlevenih oraha.
Umesiti sastojke i od dobijene mase praviti valjčiće, pa ih valjati u mlevene ili seckane orahe i savijati u kiflice. Ređati kiflice na papir za pečenje.
Peći u zagrejanoj rerni na 170°C oko 25-30 minuta ako su kiflice deblje a oko 15 ako su tanje.
Boja će biti neznatno tamnija, ali će vam miris iz rerne biti dobar pokazatelj da su kolači pečeni. Morate biti jako pažljivi ako vam je rerna ćudljiva i izvaditi orasnice ranije ako počnu previše da tamne. Razlog je prost: ako ih prepečete, biće mnogo tvrde. Zato, budite u kuhinji dok ne budu gotove!
Izvaditi pažljivo pečene orasnice iz pleha dok su tople.
Od ove količine dobije se oko 24 orasnice. Ako vam je to mnogo, možete napraviti probu sa trećinom mere.
Ovsene pločice sa malinama Sastojci za koru: 115 g istopljenog putera 50 g kristal šećera 1 kašičica vanilin šećera ¼ kašičice soli 125 g brašna Sastojci za „fil“: ¾ šolje kompota od malina ili svežih koje ćete prokuvati sa malo vode i malo šećera 12-16 …
Prvi recept u gostima je štrudla sa orasima. Pravila ju je muška ruka moje jače polovine i verujte mi da je štrudla preukusna. Meka je i ukusna i posle nekoliko dana. Recept za testo je uzet sa kulinarike, (profil Liketa)
Razmutiti 1 kocku kvasca sa 100 ml toplog mleka, 1 kašikom brašna i 1 kašikom šećera. Ostaviti na toplom mestu da uskisne.
Pomešati 400 g brašna sa uskislim kvascem, 125 g putera, 4 kašike šećera, kesicom vanilin šećera i malo soli. Narendati koru limuna po želji. Dodati 3 žumanca, 1 celo jaje i 4 kašike kiselog mleka ili jogurta.
Dobro zamesiti testo. Posudu sa testom pokriti krpom i ostaviti 1 sat na toplom mestu.
Pomešati u šerpi 400 gr mlevenih oraha, 250 gr šećera, 400 ml mleka, 1 kesicu vanilin šećera. Staviti na srednje ugrejanu ringlu, mešati sve vreme, dok ne počnu da se pojavljuju mehurići. Kuvati par minuta, mešati i dalje, da ne zagori. Ukoliko je fil previše gust, dodati malo mleka. Fil treba da bude gustine ni previše redak, ni previše gust. Fil podeliti na 3 jednaka dela.
Testo podeliti na tri dela i razviti oklagijom tako da svaki bude u širini pleha.
Svaki deo premazati delom fila i pažljivo zamotati u rolat.
Podmazati pleh uljem i poređati rolate. Po želji, rolate premazati umućenim jajetom.
Ubaciti pleh u prethodno zagrejanu rernu na 200 stepeni. Peći 20-30 min. Posuti prah šećerom.
Prvi put sam ovu pitu probala kod prijateljice pre šest, sedam godina, kada smo slistili pleh tople pite kao od šale. Od onda, kad god sam imala nedoumicu šta da spremam, nešto dovoljno sito, a opet ne preterano tradicionalno, a da nije teško za …
Mama je uvek pravila domaće lisnato testo, iako sam insistirala na tome da je vreme uloženo u pravljenje testa predugo i da je i ono kupljeno u supermarketima sasvim dobro. „Ma ajde Miko, šta ti smeta, ceo dan sam kod kuće, ja ga zamesim i ono se odmara, dok se ručak kuva… A priznaj i da je ukusnije.“
Ovih nedelja, u samoizolaciji, u proređenim odlascima u prodavnice i kombinovanju namirnica koje imamo u kući, a ponajviše u činjenici da se misli najbolje okupiraju težim manuelnim zadacima setila sam se ovog recepta i shvatila da je mama bila 100% u pravu. Nisam potrošila ni trećinu dana 😉 na njega, a dobila sam i nekoliko kesa smrznutog testa, koje ću koristiti za slane i slatke pite, pogačice ili žu-žu.
Dakle, ovo je recept za prilike kada ste kod kuće i kada vam se ne žuri.
Recept: Na radnoj površini zamesiti testo od 850 g brašna, 1 kašike sirća, 1 kašike soli i tople vode (oko 500 ml). Pokriti ga krpom da se odmori. Preostalih 150 g brašna umesiti („užilaviti“) sa 500 g margarina. Pokriti.
Posle 30-40 minuta, posuti radnu površinu brašnom i razvući testo oklagijom prvi put. Preko testa strpljivo razvući umešen margarin i presaviti testo sa leve i desne strane tako što razvučeno testo markiramo/obeležimo na tri pravougaona dela i na središnji deo preklopimo levu pa desnu stranu. Razvući oklagijom, nikako tanko, već na par centimetara debljine i ostaviti da se odmori. Pokriti krpom.
Posle 30-40 minuta, razvući testo drugi put, dodati brašno ispod radi boljeg razvlačenja ako je potrebno, opet ne na najtanje i obeležiti pet pravougaonika, koje preklapamo jedan preko drugog. Razvući testo i ostaviti da se odmori. Pokriti krpom.
Konačno, posle još 30-40 minuta razvući testo oklagijom kao prvi put tj. presaviti testo sa leve i desne strane i na središnji deo preklopiti levu pa desnu stranu. Ukoliko je potrebno posuti malo brašna ispod testa, da se testo ne bi lepilo za podlogu. Za više detalja, pogledajte video.
Razvući testo, opet ne tanko i iseći ga na komade za friz ili odmah peći.
U toku montiranja videa naleteli smo na priču o nastanku lisnatog testa. Naime, oko 1645.godine Klaudijus Žule (Claudius Gele) poslastičarski šegrt osmislio je recept za svog bolesnog oca, kome je bila prepisana dijeta od par sastojaka(brašna, vode i putera). Kakva dijeta!
Majstor ga je savetovao da ne peče takvo testo i da ga je pokvario dodavanjem putera, ali usledilo je iznenađenje odmah nakon pečenja kada su se pojavili „listići“na testu. Po završetku šegrtovanja, Klaudius se odselio u Pariz gde je usavršio recept i postao čuven i bogat, a potom u Firencu. Interesantno je da je uvek pravio lisnato testo u zaključanoj radionici, čuvajući recept samo za sebe. Sva sreća da je neko ipak virio kroz ključaonicu…
