Aleksandra kako je sve počelo?

Svoju kreativnu stranu spoznala sam tek nakon završene srednje škole, kada sam na predlog tetke koja je celog života u svetu umetnosti, upisala Visoku tekstilnu strukovnu školu. Tada počinje moja ljubav za šivenjem, a nešto kasnije I za heklanjem, koje je trenutno u prvom planu.

Gde si odrasla?

Rođena sam, i odrasla u, po mom mišljenju, najlepšem delu Beograda, na Zvezdari. U stanu od 60ak kvadrata u mnogobrojnoj porodici.

Brat, sestra…

Imam godinu dana mlađu sestru i dva brata blizanca koji su sedam godina mlađi od mene. Iako više ne živimo zajedno, čujemo se i viđamo svakodnevno i uvek smo tu jedni za druge.

Bake, deke:

Kada su bake i deke u pitanju, tu bih izdvojila maminu mamu, od koje sam dobila svoju prvu Singer mašinu na nožni pogon, a koju je ona donela u miraz i na kojoj sam naučila svoje prve “korake” kada je šivenje u pitanju. Kao i tatinog tatu, koji je veći deo našeg života živeo sa nama i učestvovao u našem odrastanju.

Draga sećanja :

Draga sećanja vezujem za Božić, dan kada sam i ja rođena. Dan kada je cela porodica na okupu, praznike, kojima se i danas radujem.

Šta misliš da je prevagnulo za smer odrastanja i sazrevanja? Momenat odrastanja i sazrevanja, definitivno je trenutak kada sam se ostvarila kao majka jednog dečaka, i to relativno rano, u svojoj 21. godini.

U šta veruješ?

Verujem i to da se dobro dobrim vraća

Svetlo na kraju tunela, (lošeg perioda, dana)?

Kroz godine sam naučila da se sve dešava sa nekim razlogom. Pa zato i retko očajavam. Kažem- “Ko zna zašto je to dobro?!” I nastavim dalje

Ljubazna si jer… Ljubazna sam jer…Ne umem drugačije

Životinje Volim životinje i smatram da naš odnos prema životinjama dosta govori o nama.

Hobi:

Moj hobi je svima već dobro poznat . Ono što je manje poznato je to da uživam u kupovini mirisnih sveća.

Imaš li neku osobinu sa kojom se boriš:

-Definitivno preveliki osećaj odgovornosti. Ponekad bih zaista volela da umem da se opustim, ali mi to prilično teško ide.

Ljubav…

Ljubav…Iako još uvek nisam doživela onu pravu partnersku ljubav, ne mislim da mi nešto nedostaje. Jer, ljubav je svuda oko nas! Ljubav prema porodici, prijateljima, hobiju i najvažnije, prema sebi. Jer kada je čovek ispunjen i ume da voli sebe, onda će znati da voli i druge i ta će mu ljubav biti uzvraćena. Jer, ljubav je pokretač svega!

Predlog knjige  i filma ?

Knjiga “ Od kada sam se zavolela volim” Ivane Kuzmanović, govori upravo o onome, o čemu sam pisala u prethodnom pitanju. Jedna od dražih knjiga i poklon dobijen od meni drage osobe.

Nešto vezano za hranu?

Kada je hrana u pitanju, moglo bi se reći da sam ljubitelj slanih jela i njih volim i da spremam. Nisam ljubitelj torti i kolača, pa njih retko i pravim. Tu prednost dajem kupovnim slatkišima.

Da li si studirala umetnički fakultet?

Završila sam Visoku tekstilnu strukovnu školu za dizajn, tehnologiju i menadžment, smer odevna tehnologija. Nikada nisam radila u struci, ali me je to obrazovanje na neki način uvelo u svet šivenja, pa sam tako počela da radim u jednoj firmi koja se bavi prodajom mašina za šivenje, pribora za šivenje, pletenje, heklanje, vez i druge ručne radove.Pored prodaje, u firmi smo organizovali i radionice i kurseve tog tipa, i odande potiče i moje interesovanje za ovu vrstu ručnog rada.

Koji je tvoj omiljen medij izražavanja? Koja tehnika ti trenutno najviše prija? Iako se među mojim radovima može pronaći i po neki šiveni predmet, moja glavna ljubav je heklanje. Pretežno heklanih igračaka, japanskom amigurumi tehnikom. To je ono što me najviše ispunjava i u čemu zaista uživam.

 Imaš li umetnike koji te inspirišu?

Ovo, čime se ja bavim je pomalo specifično, ali da, u ovoj oblasti imam uzora, a to je jedna ruskinja. Generalno mislim da su one najuspešnije kada su rukotvorine u pitanju.

Koliko umetnost može pomoći u borbi za očuvanje ove naše divne planete?Naše vrste?Sebe u ovom ludom vremenu? 

Iako je posao kojim se trenutno bavim takođe kreativan, ( u pitanju je izrada proizvoda od kože), nakon radnog dana volim da se opustim uz heklicu. Neki naučnici smatraju da je bavljenje ručnim radovima joga za naš mozak, i ja to mogu i da potvrdim. Opušta, smanjuje stres, a momenat kada dobijemo gotov proizvod, za koji znamo da smo ga sami napravili, izaziva neopisiv osećaj sreće i zadovoljstva.

I za kraj neki savet vezan za prethodno pitanje?  

Preporučila bih svakome, bez obzira na primarno zanimanje, da proba i da se pronađe u bilo kojoj vrsti ručnog rada ili umetnosti i da pronađe hobi po svojoj meri. Jer samo je ispunjen i srećan čovek dobar sebi, a samim tim i drugima.

Aleksandru Jovanović možete da pratite na instagram profilu hand_made_by_aleksaska gde ćete pronaći još svašta nešto lepo rukama i ljubavlju šiveno i heklano.

photos: privatna arhiva Aleksandre